ПРЕВОДИЛАЧКА РАДИОНИЦА СА СТАРОГРЧКОГ ЈЕЗИКА

Добитник Нинове награде за књижевност и наш признати преводилац са старогрчког, Александар Гаталица, одржао је, 21.05.2018. године, у кабинету за латински језик, преводилачку радионицу под називом Умеће уметничког превођења: од античке Грчке до савременог доба.

Преводилачка радионица је реализована у оквиру пројекта Карловачке гимназије под именом ”Језици и културе у Карловачкој гимназији” чији је покровитељ Покрајински секретаријат за образовање.

У радионици су учествовали ученици III-1 одељења са професорима класичних језика, Татјаном Живковић и Александром Станишићем, који су их припремили за рад, а радионици су присуствовале и професорке књижевности: Љиљана Малетин Војводић, Маја Стокин и Јелена Марјановић.

Преводилачка радионица је трајала три школска часа, а започета је прегледом транскрипције према Будимировој конвенцији да би потом Гаталица ученике увео у лирику шестог и петог века, анализом фрагмената − примера лирске поезије у ужем смислу и примера лирике која служи као комуникацијска (и)ли декларациона порука. На последњем часу тема је била трагедија четвртог века, на примерима из Есхиловог и Софокловог дела (”Цар Едип” и ”Оковани Прометеј”).

Мотивишући ученике класичног одељења да се у будућности посвете превођењу Александрар Гаталица је указао на проблеме са којома се преводилац сусреће када жели да преводи са старогрчког на српски савремени језик, упућујући на значај културолошког контекста приликом превођења, анализирао је нијансе у лексици и семантици на одабраним примерима из сопствене преводилачке праксе, давао савете на који се начин јампски ритам може остварити у преводима на наш језик, указујући на замке дословног превођења текста, те да ”драма ничему не служи ако не дође до својих читалаца”.

На преводилачкој радионици се разговарало и о томе да ли је наслов ”Цар Едип” примерен, како је то у нашој култури одомаћено, или је можда могуће говорити и о Краљу, Кнезу или Господару Едипу, због чега транскрибујемо Европа, али Еурипид, а не Еврипид, зашто изговарамо Зевс, а не Зеус и сл.

Мото читаве радионице можемо сажети у речима којима се, на самом почетку Александрар Гаталица обратио ученицима Карловачке гимназије: ”3000 стихова још увек није преведено и чека на вас!”

Љиљана Малетин Војводић, координаторка пројекта