ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ


Општи циљ пројекта под називом Језици и културе у Карловачкој гимназији је подршка талентованим ученицима најстарије српске гимназије. Пројектне активности, које представљају осавремењавање и прилагођавање уобичајеног начина рада (креативне радионице, језички кафе, дебата, гостовање водећих стручњака, развој онлајн платформе), доприносе едукативном, језичком, културолошком и социјалном оснаживању талентованих ученика Карловачке гимназије у оквиру 2018. године, која је проглашена Годином европских културних вредности. 

Пројекат уједно представља и подстицање и оснаживање Карловачке гимназије да у сарадњи са уметницима, водећим стручњацима, и локалном заједницом промовише квалитатно културолошко окружење и мултикултуралност у својој средини. 

Пројекат је суфинансиран и подржан од стране Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице у оквиру програма и пројеката у области основног и средњег образовања у АП Војводине. 

АКТИВНОСТИ


1.Умеће превођења. Од античке Грчке до савременог доба 

(21. мај 2018)



Преводилачка радионица. Превођење са старогрчког на српски језик. Радионицу са ученицима класичног одељења води: добитник Нинове награде и признати преводилац са старогрчког, Александар Гаталица. Координатор: професорка Татјана Живковић и Александар Станишић.



2. Дебата на тему Појам светског језика у контексту савременог доба 

(7. мај 2018) 



У Спомен библиотеци Гимназије, матуранти Карловачке гимназије, пред публиком, воде дебату на тему Енглески језик као светски језик. Кроз наведену дебату се преиспитује историја и садржај појма светски језик, као и културне и економске предиспозиције за „доминацију“ одређеног језика у међународном јавном простору. Расправом је обухваћен и продор енглеског језика у европске језике, инвазија англицизама који су понекад израз недостатка адекватног синонима, али често и некритички преузети термини, што доводи до феномена „глобалног језика“, такозваног глобиша – схваћеног као ефикасне комуникацијске алатке. У дебати ученици заступају аргументоване ставове о наведеном проблему узимајући у обзир последице доминације енглеског језика, као и предности ове појаве – ефикасност и флуентност комуникације људи из различитих средина. Ментор: професорка реторике, др Маја Рогач.



3. Језик, поезија, теорија рода 

(17. мај 2018) 


На који начин родне студије посматрају феноменологију језика говори песникиња, преводилац и професор с факултета за медије и комуникацију Универзитета Сингидумум из Београда др Дубравка Ђурић. Креативна радионица са талентованим ученицима Карловачке гимназије, у Спомен библиотеци Гимназије.



4. Језички кафе на језицима мањина и светским језицима


(30.05.2018) 


Креирање заједнице и комуникативне платформе оних који говоре страни језик или језике националних мањина. Развијање комуникацијских вештина и дијалога на језицима мањина и светским језицима који се изучавају у Гимназији: на мађарском, словачком, пољском, кинеском, француском, шпанском, италијанском, енглеском. Ова радионица представља практичну примену знања и развија комуникацијске вештине и унапређује језичке компетенције. Активности координирају професори: Ивана Шијачки, Мерима Аранитовић, Слободан Ристић, Тања Кнежевић, Гавра Дражић, Бранислав Мандић, Јелена Камберовић, Јасмина Ковачевић, Љубица Чуданов, Драгана Турудић, Милица Француз, Драгана Кошарчић... 


5. Језик, књижевност 

(05.06.2018) 

Предавање и преводилачка радионица др Иване Ђурић Пауновић са Катедре за англицистику Универзитета у Новом Саду. Откривање Америке у Месечевој палати Пола Остера у контексту теме: Jезик и књижевност. 


6. Језици и културе у контакту. Проширивање појма компаративне књижевности дисциплином: имагологија 

(22. мај 2018)



 Имаголошка слика Другог у српској култури кроз романе тренутно најчитанијих писаца Норвежанина Карла Увеа Кнаусгора и Италијанке Елене Феранте. Новосадски књижевни критичар и песник Бранислав Живановић, уз помоћ професора италијанског Јасмине Ковачевић и књижевности Љиљане Малетин Војводић открива како се десило да Кнаусгор и Ферантеова”натерају” младу популацију, навиклу на феномен блога и твита, да читају романе који обимом сећају на дела Толстоја и Достојевског. 

7. Израда блога у вези с пројектом (све време трајања пројекта) 

Професорка српског језика Мерима Аранитовић, кординира активности израде блога у вези са урађеним пројектом. Иницијативу имају ученици из секције за српски језик, новинарске и информатичке секције код којих се подстиче подизање нивоа дигиталних компетенција, језичке културе и медијске писмености.


Љиљана Малетин Војводић, ауторка концепта 


Координатори пројекта и сарадници у припреми и реализацији: Мерима Аранитовић, Ивана Шијачки, Маја Рогач Станчевић, Милан Ђуришић, Јасмина Ковачевић, Тања Живковић.
Аутор: Мерима Аранитовић

Коментари